Topola

6 14

3ЛАТНА Г Р И В Н А

Појава Т Пконија за њом Љубпеав Иконија. (дође с деона брзпм корацпма , трзајући се п зверајућп на све стране, ха.тпне су јој у највећем нереду, коса расплетена п спуштена нпз леђа) Ха! авет.... грозна авет!.., одбраните ме.... отерајте је.... Јанемогу! Како су јој очи крваве ! Из уста јој пламен нзбија... страховит пламен хоће да ме угуши... (увија хаљином главу) Натраг.. пустп ме... Ја пдем моме анђелу... не стој ми на пут Одбраните ме људи недами да идем моме детету... нека ме пусти. (клекне) Ето... ја вас молим преклињем... Зар ви немате деце ? Не знате шта Је мајчпна љубав ? 0, пустите ме да видим мог анђела пустите ме... пустпте. жлоне, .Бубпсав је придржп) Војислав. (очајно) Има ли под сунцем толике казни, да Је довољна за виновника овакве несреће ?! Љубисав. (Војиславу) Молим вас господнне , уклонпте се. Ова сиротица нстпна Је слепа, али од како је десила ова несрећа, чинп ми се као да неким неприродним нагоном осећа све што бива око ње, само у неком чудноватом виду. Извпнпте није прн свести. Војислав. Знам Ја добро, младићу. Али реците ми како дође довде, зар Је ни л о не надгледа ?! Љубисав. Сваки Је се клони као куге. Али нас неколико суседа уверени смо да ниЈе истина што свет говорп, па Је пазнмо и чувамо колико можемо (за себе, оетно) као мајку оне, за коЈу бих и сам живот положио. Во.јислав. (ухвати га за руку) Хвала вам! Ви сте племенити младић. Љубисав. НемоЈте нас хвалити, господине. То би сваки чинио да Је познаЈе, као што Је ми познајемо. Ето , видите , тако долазп сваког вечера донде до судског здана. Нико Је нпЈе кадар задржатп од тога , па се за мало смири , малакше и одведем Је кући мирну као јагње... Војислав. Јадница... Она осећа да Је Милунка тамо затворена. Иконија. (окочп) Милунка... моЈе дете ?! НебоЈ ми се ништа, не бегај од мене, — та Ја сам твоја мати... Ходи к мени.... не боЈ се... ево гле, ја се МОЛИМ богу... (оклопи рукв п подпгне главу к аебу). Љубисав. (тужно) И све о њоЈ говори... Ово Је, да човеку срце пукне ОД жалостн... (брпше сузе) Војислав. Добри младнћу. Надајмо се, да ће се скоро исцелпти. Ја ћу се за то побринути колико узмогнем, хвала тп на досадањој доброти, од сада је оставп мојој бризи.