Topola

615

3 .1 А Т Н Д Г Р II В Н А

Љубисав. Извините, али Војисдав. Не познајете ме? Ја сам Мишљеновић , будите без бриге. Љубисав. (тргне се) Ах, вп сте ?! Опростпте, што сам се сумњао. Само вас молим, чувајте је што можете боље , а ја ћу је ппак обићи по који пут. Војислав. Кад год вам је воља, ја ћу се особпто радовати. До Виђења. (рукује се) Љубисав. (пође, зампшљено за себеј Моја је нада ПО СВОЈ прИЛИЦИ узалудна.... Изгледа ми, да се о њему и њој не говори тек тако узалуд.... Ех, ти ниси дете, /Бубисаве.... Ти зацело желиш, да она буде само срећна.... Па.... па зар не може бити с шим срећна ? ! Он је за цело ње достојан .. Не морам је само ја љубити, али је за то морам још впше поштовати ( o де). ВојИСДаВ. (гледајући сетно на Икоаију) КакО да јој приСТупиМ ? Најбоље ће бити да окушам са њеним чаробним именом. (пргђе Иконпјн п метнув јој руку на раме, љупко) Умири С6 драга мајко Милунка је добро и невино дете. Њу ће бог чувати. Иконија. (тргне се) Пст ! Тихо да не чује она авст! Тихо... тихо... Војислав. (ухватп је за руку) Хајдемо мајко... Не брини се за Милунку... она ће доћи... скоро ће доћи , она ми је то казала... Иконија. Теби ? А ко си ти? Војислав. Њен браннлац, а твој хранилац драга мајкоГ (Сумрачак се хвата) Пконија. „Њен бранитељ , а мој хранитељ®... чекај... чекаЈ... Јест, сећам се, врло се добро сећам, ти си то и онда казао... 0, Ја те добро познаЈем... али то је.било давно... врло давно... Ти си арханђел коЈи си био сишао на земљу; али су људи пакосни , врло пакосни... не трпе међ собом анђела .. Иди... иди бегаЈ од људи.,.. пдп натраг у раЈ, тамо Је отишло и моје дете . Иди... видиш, како Је на земљи свуда мрак... тама... Иди... (пз дал ка свира војничка труба) Зар не чуЈеш херувимске трубе како зову у рај ? НемоЈ се задоцнити... настаЈе ноћ .. Ха... сад није... Где како (по улицацама почиње се освет.вавати) анђелн СВвТЛб праведнима (ухватн га за руку показујућп на судоко здање). Видиш онс Је рај ! 0, Ја видим врло добро... Јест... Јест оно Је рај! Ено и светог Петра како чува на вратима... Он пушта у рај само праведне. (одгурне га) Иди... брже... Војислав. (очајно) ВоЈничка труба херувимски гласи, свеће по домовима анђелска светила, судница раЈ , а стражар светп Петар о, та и камено срце мора на то заплакатп !