Topola

621

ППСМА „OТАЏБИНII ( ‘

пензије његовој удовици, а за његову децу наредио је да се ваопитају о државном трошку. Сви слојеви друштва, сви кругови учествовали су у свечаностима при његовом сарањивању. Чланови царске породице, министри, највећи чиновннци, преставннци војске и аристокрације, ђаци и т. д све је то похитало у скромнн стан Достојевекога да се поклоне његовом мртвом телу. Новине причају, да га је сто хиљада душа отпратило од куће до у лазру Александра Невског, где је сарањен близу Ломоносова п Карамзпна. На пратњи беху депутације из многих вароши. Московски кмет Трећаков похитао Је да сам лично представља Москву на тоЈ пратњи. У многим варошима и у многим школама коЈе пмају своје капеле, држан Је парастос за покоЈника. Уметннк КрамскоЈ, коЈи је у Бвропи чувен као портретиста, израдио Је слику ДостоЈевскога коЈа Је изложена била на збору што Је држан у спомен Пушкина 29-ог Јануара (44-а годишњица смрти Пушкинове). Сви, коЈи беху г на збору, устадоше и учпнише пошту успомени ДостоЈевскога. Цело вече посвећено Је томе спомену. Новине су донеле многе беседе коЈе су изговорене на гробу ДостоЈевском. Особито се међу њима одликуЈу беседе; ректора петрбуршке академије, проте Јанишева, беседа младога про®есора историЈе ФилосоФиЈе на петроградском универзитету В. С. Ооловјева, коЈи Је већ добро познат у науци (он Је син историка Соловјева), даље беседа драматурга Паљаме, коЈи Је био другар покоЈников у политичкоЈ ствари рад коЈе Је ДостоЈевски био послан на робију. наЈзад беседа ђака Павловског и т. д. Већ Је отворена и уписанпја за споменик ДоотоЈевскоме, који се има подићи на његсвом гробу, и већ Је скупљена велика сума на ту цељ.

А. Т. Писемски (рођен 1820 у костромскоЈ губерниЈи , а умро 21 Јан. о. г, у Москви), припадао Је као писац оноЈ школи, коЈу Је Гогољ основао. Он Је се учио на московском универзитету где Је свршио историЈско филолошки Факултет, и почео Је своЈу белетристичну радњу Још 1846 г. с већим романом „Б о л р ш, и н а.“ ТаЈ роман, у оно доба строге цензуре, ниЈе се могао штампати, али га Је публика читала у многим преписима. Слава Писемскова, као писца, почиње од 1849 год. када се поЈавио са својом приповетком „Тгорлкв “ у „МосковићанинуД журналу коЈи је онда издаваоМ. П. Погодин. Од тога доба појављуЈе се Писемски као самосталан писац чисто реалне школе.