Topola

622

ПИСМА „ОТБЏБИНН®

У поменутом роману налазе се већ све оне црте творачког духа, које карактерншу п све остале доцније романе Писемскове. Нацрт карактера и целе радн е изванредпо природан. практичкн пзводи и прпмедбе, које показуЈу пишчево дубоко познаваше живота и .куди, простота и природност целог догађаја и свију околности, етичка мирноћа у приповедању, примеран оригиналан Језик. ето то су црте коЈима се одликуЈу сви романи и приповетке Писемскове. Писемски се поЈавио на књижевном пољу, када Је Гого.к био у пуноЈ славн својоЈ. У то доба искочитп из гомиле писаца на површину, то Је могао само човек са необичним даром. У извесном смислу Писемски Је наставно Гого.ка. Да би се потпуно разумели његови списи, ваља добро знати руски жпвот н све особине рускога Језика, Јер код њега кадшто Једно л м4ткое слово“ окарактерише целу личност Јунака у причи. И Ппсемски црта, као и Гогољ, по његовим сопственим речима, „рђавштину (пошлоств) живота.“ Ево шта сам Писемски вели о своме роману „Взбаломученное море к коЈи Је штампан у шестој десетини овога века у „Руском вЈестнику“: „Ако се у том роману не огледа сва Русија. оно се огледа сва њена лаж“. ТаЈ Је роман изазвао читаву буру у рускоЈ журналистици противу писца, Јер Је он у њему г описао покрет, који се зове „движеше шесдслтихЂ годовтД, са његове наЈодвратниЈе стране. У петој десетини ов. века имао Је ДостоЈевски огроман успех са своЈим романом „Хиљаду душа“. Јунак романа Калинович прави Је тип оних љу г дн , којих има доста у рускоме животу, и коЈима је главни задатак да се дочепаЈу номфорта, комотног жнвота. ТаЈ Је роман Још и сада јако популаран. При крају пете десетине постао Је уредник „Бпблиотеке за чнтање а коЈом Је управљао до 1863 год. За то време наштампаоЈе у библпотеци много своЈих списа, а међу њама п своЈ први спис „БонрlДину“ и своЈу познату комедију „Горка судбина“. Та Је комедиЈа добила Уваровску награду коЈа Је највећа и често Је пграЈу у руским театрнма. 1871 год. у журналу „Беседа 0 коЈи Је онда г. ЈурЈев издавао, Писемски Је штампао своЈ повећи роман „Вт. водоворот4“. У њему се бори противу женског питања. Јунакиња Јелена врло I 'е смели п силни, изванредни реалистички тпп. Један од критичара, говорећи о том роману, велп, да би се могла извести 'паралела између Базарова Јунака у Тургењевљевом роману „Очевп и деца“, коЈи се труди да у себи угушп свако поЈетско осећање и Јелене коЈа „наоружавшп се противу породичног Јарма, готоза Је да уништи породнцу, а међу тим у њоЈ се баш показуЈу осећања женска п материнска*.