Topola

ховима иознао руске читаоце са Шилеровом романтичном појезијом. Али Жуковски је хтео да у својим преводпма буде внше оригинални творац него ћреводилац, с’ тога његови преводи често изгледају као да су оригинални а не цреводи. И у самом избору Шилерових списа за превод видела се намера романтикова, који је симпатисао само с романтичким делима генијалног немачког песника. Т. Б. Милер припадао је по својим симпатијама појетским у неколико школи Жуковској, али као преводилац, што се тиче тачности и верности. превода стојп над Жуковским, као што се внди из онпх дела која је преводио и један и други. Т. Б. Мплер преводио је многе ауторе п с’ многпх језика. Да наведемо само неколпко аутора које је он преводпо: Шилер, Улапд, Фрајлиграт, Тома Гуд, Хајне, Гете, Анастаспје Грин, Колриџ, Цедлпц, Валтер Скот, Тибул, Мицкјевић, Шамисо, Бајрн, Кастели, Шексппр (Цимбелпн и Мера за меру), Крузе, Миндинг, Хамер.шнг (Ахасвер у Риму и Цар Сионај, и мн. др. Он Је превео с немачког Једини остатак иеруанске књпжевности, драму „Олланта". Та Је драма наЈинтересантниЈи споменик старе перуанске поЈезије, написчн, као што кажу, концем XV века или у иочетку XVI. коЈн Је сачувао Један ... домиииканац пз XVII века. Год. 1 859 основао Је Т. Б. Мплер недељнп књпжевно-хумористички журнал с карикатурама, „Развлечеше", које Је пздавао до своЈе смрти. Сама смрт коЈа Је наступила што му Је срце прсло, застала га Је на послу за таЈ журнал. Т. Б. Милер бпо Је Један од онпх неуморних и даровитпх књпжевних раденика, коЈп се ннгде не заустављаЈу у своме раду, коЈи нпгда за се не траже одмора. За то Је он свагда, поред рада за свој журнал, ћреводио нешто од славних сппса за ма коЈп од великих књпжевнпх журнала. Тако чак п у ДецембарскоЈ свесцп „Рус. ВЈестникаЦза 1880 штампан Је његов превод „Розамунде® а ве роватно скоро ће се штампатп и његов превод драме „Кћи краља Рене-а, а Јер га Је покоЈннк спремао за штампу. Он Је пмао изванредно лак п силан стих. Сви његовп радовп како оригинални тако и преводи доживили су по неколико издања. Последње иадање износи 6 великих томова, а кад бп се скупила п она дела коЈа Је он изоставио из те збирке, н она коЈа Још нису штампана, изашло би Још 2 3 таква тома. Читаоци „Отаџбине® могу помислитп по имену Милер да Јебпо Немац. Али међу рускпм књижевницпма п научењацима пма много правих Руса са немачкпм презименима. Тако Је и Т. Б. Ми-

624

ОНСМА в ОТАЏБИНИ а