Topola

630

КЊИЖЕВНОСТ

аоловина света умедне да чита онда ће Немци , по овој сразмери, измиш.вати методе како ће децу у колевци учити да чптају ; а кад ми сви научимо да читамо, онда ће онп —■ ваљда ићи тамо где је дете још пре колевке . те га учити да чита и пише! ) У Немаца једна књига може имати на милион читалаца (то је иљаду иљада); у нас је срећна књига која има иљаду (једну иљаду). По свима нашим средњим и свима вишим школама мучно да има 3—4 иљаде ђака, сам један лајпцишки универзитет (без основ. и сред. н др, шкбла) има 5 — 6 иљада ђака. Најлепша п најскупља наша|књига Је од дукага, и така је да се свакога тиче, па тек ако има s—&5 —& стотина читалаца, а ја сам видео у Немачкој књигу о самим леитирима, па кошта три дуката , и она ће имати 56, не стотина, но иљада читалаца. Што је код нас књига од десет грош а, код њих, према броју чпталаца, може да буде грош (а није грсш него Је 50 —60 гроша). Такоме народу Је све лако. Њему Је све могуће. У њега се књиге пате и расту. Свака грана његове књижевности има више читалаца но што је сва наша читалачка публика. У такпм прплнкама свака ситница у њих се може развити у струку и стручност. Сама стенограФија код њих има читаву своЈу литературу (у нас ако су само 2—3 започетка). 0 гимнастицн самој има толико дела, да их у списку каквоме не можете лако прегледати (у нас је једно Једино дело пок, Предраговића). Једно Једино питање школско има више дела и радова, но што Је мо кда цела наша школска књижевност. НаЈспециЈалниЈе, најједностраније питање у њих може да има више читалаца но у нас наЈпопуларниЈа књига, прича, или песма* Поред безбројних осталих питања коЈи се тичу школе и деце, наставе и васпитања, и питање о школским клуаама Је расправљано, и расправљено са сваке стране ; и оно има чптаву своју књижевност. Г. Кужељ Је имао повише овакнх радова при руци н послужио се многнма, те Је склопио н написао целу ову расправу своју. На првом месту г. Кужељ прича како је питање о школским клупама постало врло важно питање. Онда казуЈе, како лекари и педагози за дуго нису могли да се сложе у томе : каке клупе треба да буду ; шта су тражили лекари, а шта педагози. За тим вели: треба да знамо законе седења у опште, а седења у школи носебице, и штетне посебице погрешног седења и седења у рђавим клупама, па ћемо онда знати, каке клупе мораЈу да буду. Па онда цитира целу меканику седења, рад свакога ноједннога мншића и унутарњег органа при разлнчном седењу и изводи, како треба да се седи уопште