Topola

631

КЊИЖЕВНОСТ

а нарочито у школи, у клупи и при писању. Онда говори о школској клупи : о размаку клупе за седење од клупе за писање ; о разлицп њиној по висинп ; о наслону ; о дасцп за писање ; о нагибу њеном и како је она утврђена ; о жљебу, о дасци за књиге и дасци за седење, и за ноге; итд. нтд. Свако се питање скоро за себе расправља. Прво се каже, како је ире било, како је последице то имало, па онда како се водио договор , и до чега сс дошго : шта је најбоље и за педагошке и за хигијенске захтеве , и у чему су се сви сложили. А накрај целе равправе стављене су таблице, које до ситница казују величнну и облик последње чивије клупине , и на тај начин дата мера свакоме ко хоће да прави и направи не добру, но најбољу клупу што су је могли лекари и педагози дугом практпком и препирком, дугим животом и борбом измислити, те да буде мустра школскога намештања. справа, како за велики рад просвсћавања, тако и за још веће добро Здравље. Ето, и то јој Је цела садржина. Отил је ирпличпо развучен, и на многим местима рад многих страних израза доста тешко разумљив ; и на многим местима (сем штампарских погрешака) има тако грубих погрешака у језику, да се ова књига не може никако уврстити у онај ред књига, које се одликују лепотом Језика и строгом правилношћу облика. Али јој то нимало не одузима од мене истинске вредности коју има, и не смета. да је уврстимо у најбоља дела школска па н хигијенска , и у најбоље расправе ове врсте. Све ми се чини, да ми више волемо да се варамо, но да кажемо истину. Све ми се чини, да Је у нас врло мало озбиљних мислилаца и великих раденика у готово свакоЈ струци , а у основној школи и за основну школу најмање. Кад погледнете школску књижевност, она, место да напредуЈе и да се развија, она као да умире. Дечије књижевности готово и немамо. Оилна школска питања, као што Је нпр. ово о школскпм клупама, стоје нерешена и недирнута. Сви опажамо да овако, како Је, не ваља ; сви желимо боље, али ће мало бити оних, коЈи то добро доносе. Сви хоћемо „преуређење/ „побољшањеД поправку, а дете, ка ку ћемо ? Учитељима Је некако узета свака прилика да раде на томе. Глас се њин чује негде за часак, па се утули као оно ноћна „блудећа" светлост у зору. Оасвим Јаке материјалне препоне, уз малу припомоћ и моралпих, стоЈе на путу и чине номогућим сваки њин иокушаЈ за какви живљи рад ове врсте. ПроФесорски круг, рекао би, као да у СрбиЈи више ћути но и Један други. Ван овога круга наставничкога, други људи или имаЈу друга посла , илн се слабо разумеју у томе , или опет врло