Topola

220

— А како жпвпш? поврне Сппчашш пажљиво. Кукавно п невољно! отповпједа Вув са жалоснпм гласом; с пуне вуће у скптан>е, срамотно страдање. А Спппанпн са шале; «А што сп мпслпо да по турској земљп впсе колапп одрачп?» То нпјесам, надоставп Вук, но мњах да ће ме радња помоћп. А Сппчанпн промолп један тобочпћ па му помукло рече: »Дароваћу ти најљепшу кућу, која је у Скадру, ако прегнеш да убпјеш попа Андровпћа, злотвора твога п мога, а узмп сад мпта на прпје педесет рушпа.» Не шалп се, човјече, с прогнанпком, не срчп Бога ако га вјерујеш, рече смућенп Вук. Ако мп дјеца п мру од гладп, па сам с крај њпх побјегао да пх не слушам гдје ми траже хљеба, нећу ја, ни дао Бог, узетп мпто врх прпчаснога побратпма, нп поколебатп со п хљеб што сам с њпм потрошпо, п ако мп се је јутрос злотвором преокренуо. А Арбанас обратп: «А тп кад нећеш да попу кпдпшеш, а тп калаузи пагапној војсдп да прегази п опалп Пагатровпће.» «Прођи се, грпјеше, да те анатема!» одговорп Вук крстећп се. «Ја бих волпо спустптп душу на коцу трновоме, него се назвати брацкпјем пздајником.» - А што жалпш ту провлету земљу, која те је распнила? надоставп Арбанас. А Вука попану сузе п рече уздпшућп: