Topola

227

ногордп намјеснпком синовца ђакона Петра, којп пође у свијет да се завладичп. У то доба бпла је по Црнојгорп мука и невоља, понешто од честијех неродпца, а понешто од међусобне вражде. Завадила се јача браства, а слабија подлегла јарму, па свак чекао владпчгш повратак, као озебао сунца. У ту су ватру пухали, да је боље распале, паша с једне а провидник с друге страпе. Махмут је вребао угодну прплпку како би, прије владпчина повратка п црногорска међусобна умпра, Црнугору похарао и од ње окрнуо питому Црмницу, као што јој је био оштрбнуо дпвље Куче. А провпднпк препреденп галац, радовао се да прпморци немају шта да завиде сусједима. На кажпвање Вуково препану се Паштровићи да жпвп нпјесу, пак опреме попа Андровића самочетвртота к провидуру да му траже помоћ. Уљегну предањ нотњо и кажу му како је паша наумио да их опали, п помоле га да им пошаље којп брод војске п праха да се имају чим бранитп. Провидник се насмије. <ЈПто су вам се збили снови на Турчина? Не мисли се пашп на вас, но чека час по час од Султана сјекпру за врат, а од кад сте сталп на мир са Спичанима, нема нп рад шта. То вас неко страши и воду мутп како бп боље уловио рпбпцу. Пувајте се од домаћпјех паша и бегова, а за Турке, ја ћу се старати, нека вас глава не боли.»