Topola

226

Вука да пође пренпјети оно робље пз турскпјех рука. Поп Андровпћ поведе Бука дома да га угостп, п даде му нож п нушку да не пде онако распас по турској зепљп. Кад бпло прп растанку рече поп Вуку: «Да ну гдедај п прочуј у Скадру мисли лп збпља паша на нас.» —• «Хоћу, рече Вуко, што узмогнем, но се бојпм да ме Турцп не удаве па ћу радптп да се брже отрспм.» А ноп: «Пријети мп паша, прпјетп провпдур, прпјете Спичанп, прпјете Црногорцп, прпјете нека тобож браћа, пак ме све страх да се нећу замјенптп 1 ане жалпм умрпјетп.» А Вук: «Тешко оному којп нема злотвора тај се не бројп у људп пего у чељад. Тп сн, попе, мудар п јунак, пак ћеш све те твоје душмане својпјем човјештвом обезоружатп. Ко умпје њему двпје!» А поп: « Па кога су мнози на тош су рози.« 2 Ту се руче п раздвоје, Прп растанку оставп Вук попу она два дублпјера да пх прпложп у црквп светога Петра пред душом онога што је убпо. IV. Паша преко Паштровић.а. Пи у мору мјере, шг у иушкп вјере. Нар. аосл. По смртп владпке Саве нареку му Цр-

р Убптп кога прпје иего лп погпне. 2 ) Ко пма много депрпјатеља да њега ће п срамота.