Topola

231

дпјелак склне ми војске 'преко ваше земље у Арбанпју, јер ми се сасма заходп да је сву враћам од куд је дошла, а ево вам вјере тврде да ће мирно доћи и проћи, и да нећс нпкоме таћп ни драча у плоту. А сад да сте здраво мд тамо а мп амо.» Старп поп Андрпја Греговпћ стане да се прпјечп са свом снагом. «Ко ће нсу вјеровати? Боље да га дочекамо на прпморскоме ждрпјелу п ту да зампјенпмо жпвоте п куће, да му омрзне опет долазптп. Пошаљпмо улаке по Црнојгори, нека свакп ко пушку носи похпта на Брапће. Ако се прикупе у оној тврђп 1 двпје тисуће убојшша, учинпћемо спомен да пас пасу кажује. Неће поћп у Скадар нп гласника да каже како им јебило.» Но преовлада умјерепи свјет попа Андровпћа : «Добитној војсди приправи погачу! Еад не пађе опора проћи ће смпром. Но ја бпх да му отпишемо да иде на вјеру путом, а у толпко пренпо жене и дједу у Црмницу, у Будву и мору у отоке, а ми петсто пушака окуппмо се на једно мјесто па га пазимо што ће да ради. Боље и рањепи но убијени !» А поп Греговић: «Ако га се не бојиш, што би жене и дјецу преносио ? Ако га се бојиш. јел се боље бити на граници но окоизгоријелијех кућа. Ко вјерује Турчипу, из вјере ижљегаоН

*) Од камоња.