Topola

232

Пошто су читави дан вијећади с једне на другу. пајбоље овако, нпје но онако као што бпва вазда кад преовлада сграх п сумња, вежу на ону попа Андровпћа. Огппшу пашп да прође сдободно обдан п на чистој божјој вјерп, а у тодико пренесу жене п дјецу на похране. 1 На самп Впдовдан продере војска преко Кодовпра п Падежа, пзгорп Брапћима неке појате и куће поземљуше, пак сађе нпз Мертвпцу у Паштровпће. Затече је ноћ на Ластвп п ту се утаборп. Махмуту свану кад угледа пдаве арбанашке пданине. Сутрадан поче војска да хара дозе п воћке око кућа п да пади пдаште сдаме настожене. Узмуте се Паштровпћп гдедајућп с пданпне гдје пм се поље тдачп, а поп Греговпћ уцка пх да ударе Ко хоћу, ко нећу, као гдје је узданпца опћа п зајмна пзчезда. Просудп се гдасовп Бујовпћа од уха до уха, па се свакоме убпдо срце. Напокон оддуче да се одвоје десетак гдавара п да вежу шта да се радп. Спједне збор за једном дптпцом у одсоју 1 , пту почне да впјећа. Поп Андровпћ не да да се удара. Кад смо га пустпдц да сљегне на пјену од мора, нпје већ куд, треба га пустпги до краја. Трп дпједа Паштровпћа остадоше здравп пза војске. Боље п да опале овп четвртп дпо, него ди да нам убпје сто друга. Прекрстпге се п прођпте се задјевпца п зде среће! Ја ћу сам

Сахрана. 2 ) Ша камена гдје супце не грнје.