Topola

235

А паша, арбанашкп, на пб гласа : «А да нећеш већ нпкад ни до вјека.» Па нареди једноме аги од страже да пх пзведу п потуку. Поп Раде знао је нешто натудати арбанашкп. Впђе да је погинуо. Како Ага пођепо џелате, скопп на ноге, тргпе пз потаје двпје шпагариде 1 натегне пх, зађедне прст за стражу и обије управи пашп у прсн ; «А гдје ти је вјера, псето безаконо!» впкне поп, а потегне за стражу. Оба кремена скоче пз оловнпде, прашнидп се проспу, а пушке пздају. Хћаше да га зубима закоље, но на побуку прпскоче Турци, па пх засијеку, осим Ђура Иванова, који им се украде и допрје дома, а око њега пушчана зрва као град. Затвори се у кућу и многе Турке убије кроз пушкарпцу. Док Турцп нанесу сламу п сијено да га жива упале у кући, паде ноћ, а он се спушти хитро низ прозор, скочп у море п преплива здраво на оток Катић, под тучом турскијех танета. Турци опале пред зором оно десетак кућа на Ааствп п неке друге по крај пута до границе. Хћаше јошт квара починити, но се препаде да га не затеку Паштровкћи на Цмилову Улицу. Тако сврши поп Андровић, најоглашенији Паштровић прошлога вијека, жртва зависти и прпјекора. Путом преко надлушкога поља, харала.

’) Мале иушке што се у џепу у потаји посе.