Topola

234

се та лажа зачела п ко је у нас унпо. А давам вп јемца Бога да Бу сад поћп пашп под шатор. п ако не кће проћп мпрно ; хоћу му, скоту, крв попнтп, па ћете впдјетп, јесам лпја Обплпћ плп Бранковпћ!» Еад то пзрече прпдаде ногама. Ражалп се оној деветпњп, те онп за њпм сустоппце да впде што ће бптп, оспм попа Андрпје којп посла мјестп себе спновца 'Бура. Не пуште- их Турцп ме|у војску са оружјем, а под шатор код паше уведу попа Андровпћа самотрећега. Нађу пашу гдје сједп прекрштенпјех ногу на растрту ћелпму, пушп п ппје каву пз Фплџана. Рече пм да посједају спрам њега. Иочне првп поп: «Ево нас пашо, код тебе, да те помолпмо од стране народа да даш војсцп наредбу да прође мирно п да нам не пакостп.® А којпсп ти нанме?» упптага паша. Ја сам пои Радо Андровпћ, ако тп је драго мплостп! А да сам те одавпа желпо упознатп, рече паша, јер мп људп кажу, да сп се узнио пошто мп поткпде међу п дарова је дужду. Ја тп нпјесам поткпнуо међу, дода поп, нптп сам је даровао дужду, него сам браппо опо своје од Сппчана, којп су мп га хтјелп потомптп. А хоћеш лп п по данастако? прппита га паша. Хоћу док узмогу махатп, одговорп пош