Topola

246

лп. Сједу, помоле се Богу, пао пкад скрушено, пак почну јестп хљеба. По вечерп узме кнез дунет пун ракпје, п наздравп дружппи овако: «0 Боже п великп светп Јоване! ако пдемо кому на напаст, свп девет паскп главе изгубпли: псп нам трупје изјелп; не знало нам се гроба на овоме свпјету нп покоја на другоме: но осталп људима за укор до деветога паса. Ако ли смо прегнулп правпјем срцем дапренесемо ову задужбпну нашпјех старпјех, п ако је она чиста п право стечена, света Петко мученпце ! тп помозп да звоно с мпром дпгнемо п понесемо на његов старп завпчај, гђе је бпо посвећен пнампјењен, без погпбпје нпнаше ни нашпјех злотвора; да се на његов глас опег куппмо п Бога хвалимо. Олакшај тешко бреме, омекшај љутп туч, п посоколп срца наша!» А свп рекну трп пут: «ампн». Кнезда охрабрп војску, што бпјаше доста сјетна, окрене хптро с молптве на шалу: «Ја ћу», рече посмјехпвајућ се, «пптп првп, јер се бојим, ако се је којп од вас препао, да му не ударп зуб о зуб, а руке не задрхтају, пак да не сломпје цунет п не пролпје ракпју, а ја да останем жедан.» Еад у пољу, престане граја п чељад полпјегају, а ноћ превалп к другој половпнп, рече барјактар: «Ево је свак заспао п утпшмао у првоме сну, но хајте на посао! Останп ти, кнеже, самопети на овом ждрпјелу у заставп, а ја ћу с тројпцом п са соком