Topola

245

ону барјактареву, да пођу сутра дан по звоно. На тому се мјесту одаберу девет друга, по стасу и по годинама цвпјет поборске омладпне, отворе цркву, цедивају иконе, исповиједају се и водицом приаесте, пак сваки расположи својијем иметком као да ћ.е збиља мрпјети. При растанку закуну се на часни крст, да ће донпјетп звоно светому Јовану плп лпстом изгпнутп. Свака кућа спреми својему војнпку брашненице у торби, ракије, меса и хљеба, пак пх отпрате плачем п благосдовом до приморскога ждријела гђе се поцелпвају и опросте, пак удружив се са соком, наставе путовање суботом. И њима је бпо конак дању грм, а ходили и млитали, од звијезде до звијезде, за соком -сусгопице. Трећи дан, у први сат ноћп, приспију на једно ждријело. Бијаше небо ведро, а мјесечина на заходу. Гледају под собом пространо Љешко поље, гђе су га ошапила села, торови и колибе. Чују псе гђе око торпна лају; чују чељад гђе по гувнима жито вршу и вјеју, гђе једпо друго дозивље и разговоре воде. На једној узносптој ливади лежи црква света ГЈетка, која се до пб ње бијели као лабуд уз мјесечну свијећу, а од по ње осјениле је гране високог и густог јаблаиа. Колико су год ти четници вруће крви и на збр, колико ихје год свијест слободила да добро раде, опет им се смрзну крв у жилама кад виђеше гђе су заброжди-