Topola

250

ча првп: «Брате, дође ми спноћ зваће од суда, донесе мп га кнежев улак, да сам данас по свакп начин нредањ, да ме о дебелу послу распптпва; ако дп но чем не послушам, наредпо је кнезу, да мп село пзједе ораћега вола у глобу. Добрп кнез прпдржп судскп позпв трп днп, нак спноћ, таман кад се пзувах да легнем, посла мп позпвача с ппсмом пс пријетњом, да данас лодраним без чуда! Разбпје мп се сан мпсдећп што ћу суду? Впдпм лпјепо да мп је од некуд напаст, пак п кад мп не бп било впшега зла, доста мп је штете, да пзгубпм овако ведрп дан, кад свак спје, а ја се судпм.» На то ће тп Новак; «Домншљаш лп се рашта ти је зваће?» «Не, одпста ппшта, но се све омпшљам као да је то кпежево масло. У зао нам час кнежују и банују! Да му је просто, што нас кметпће гулп п тпмарп у господарево пме, алп му не бпло просто нп од Бога нп од народа, што присуђује п што се Млечпћпма удвара, да нас боље кују п стежу.» «А што тп је с кнезом?» прпппта Новак. «Ево, чоече, прођоше о међуднпце трп годпне, да сам се, да опростпш, оженпо. А нпјесу три, но по јадима трпдесет п трп! Прпдалп се по грехотп трп синчпћа, свакп залуду бијесан п напредан као што не ће бпти, пак једно јутро на прпјечац двоје заковрче, здрава чптава као пуце. Издахнуше