Topola

262

јела, и своје се сјенп бојп. Пванбегу пружа повластпце п посластпце, а нас старе прпјатеље одбпја п заборавља. Мојп су дједови задобили крвљу проње и властеоство, судплп кметићима као правп господарп, злпце стезалп и накажпвали а добре тјешпли и питомили. А данас?» «Свакп дан ће горе!» одвратп Друшко, «преотелп калуђерп мах! До сад су у потајп уцкалп п наговарали кметиће да вас не прпзнају за господаре, а сад очигледпце п отворпто суде и једу ваше плодове п поклоне, а на сва уста вичу: земља божја, а мука тежачка! Изједоше Новаку, твоме кметпћу прпјеварке п крадом праспцу, у договор са кнезом, да тп нема од куд донпјетп поклона нп пешкеша. Спалпше бабу Двпјету у манастпрској пећи, пошто је пронесу вјештицом, да пх не прежи п не надвара што зборе п снују кад у село дођу. Обноћ у дјељу длпјетом паједну плочу старпнска слова, како сте ви властела подјармпла пук и силом му се наметнула господаром, пак плочу закопају два шежња под земљу, а проспу глас да је долазпо светп Срђ пгумну на сан, н рекао му да копа иза свете трпезе. Ту открију п откопају плочу, пакјелптпјом пренесу у стару цркву, пуку на угледе. Испребпјају Фратра, којп је долазпо у Тпват да поје мпсу о Тпјелу славноме у Гргурпповој црквпцп, п причају пароду, да се од вас латпна не ће да ђавољп посветптп.