Topola

261

трећа годпна да моташ браство зачепицама; нпје куд камо но звона на српједи, ид ћемо те судом гоћиlи.» Изађу пз дућана кадуђер п Мијат, а Новак остане с Друшком, пак почне да му своје боде откријева. «Дај ти мепц то месо, рече му Друшко, пошто жђипи торбу, ја ћу га с пријатељима изјести, пак ћемо дако доћи кнезу гдаве.» Новак дарује Друшку купогно месо, а Друшко га понесе дома да се њим почаоти. Пошто нареди домаћици како да га зготови у допижи и на ражњу, тркне празнорук до сусједа Враћена, који је био Новаку проњар. Нађе га у постељи гдје јечп, јер га је био вучац спопао у све згдобове. «Која те је несрећа погодида?» упита га Друшко. «3да, Друшко, да гора бит не може,» одговори Враћен. «Одметнуди мп се кмети, не давају увјета ни царине, то ди ће поклона и пешкеша. Аја остарио годпнама а осиромашио на дјецн и на господству, обољех п ево се с душом диједим. При тисућу рада ораће земље по Додима и Мрчеву пољу, једеи арбанашко брашио; при десет хиљада мотика винограда, пијем дадматинско впно; а при дванаест дубрава масдина, давим се неосмочанијем брањем, а о свецу сдадим дубровачкпјем уљем. Од мдетачке вдаде, мјести помоћн и заштихе, дочеках одмоћ и одлику; овсхчада и прежив-