Topola

264

прича пуку, како је Сте Фан Црнојевпћ заложио которској вдастеди Грбаљ п што је у Грбљу, за тисућу дуката вереспје, и да му је вдастан син да га откупп п побпје гранпце са Жуте греде, кампвалом, до дно Солпоскога поља, то бп био непспоснп гријех, којп бп подбо трому владу да пх прожене преко врха, да већ међу нама не ппре,» «Та је стара,* рече Друшко, но је новпје п горе. «А која бп според те могла бптп гора?» упита Враћен журно, као да је бпо најздравпјп. А Друшко: «Од кад владпка дпже са столом с Превлаке а сједе на Врањини у сред Блата, свакп дан се договара п доппспва с браством превлачкијем, п већ се по пуку јанно збори: црн му образ бпо, Иванбегу што не откупп Грбаљ, ја лп га не прими.» «А пма ли о томе свједока плп барем срока?» прпппта Враћен. «Свједок сам ја, а срок тп, којп не прпмаш нп увјета нп поклона, од кад се вдадика пресели,» одврати Друшко. «А бп лн то рекао калуђерпма у брк и ако дође до му г ке клео се?» дода Враћен. «Хоћу, ако Бог да, данас кад се пред судои уочпмо,» отповиједа Друшко. «Зову ме да ии платпм, пли да предам звона, што мп је тобож матп црквп завјештала, а онп