Topola

265

су исти у ње име написади потоње писмо, вад јој се био језив завезао а вратне и петне жиле испресиједаде, вад је бида више тога но овога свпјета, пак прочитади писмб прп погребу, као да је написано из ње главе и чисте памети. Свако рече, кад чу: покој јој Бог да, старпдп, поштено ди је умрда! Том мајсторијом маме сиромахе да се прпједозима просипају и задужују. Сад ме гоне судом да им дам звона, ла ако ме суд не хћене притећи, прпјете да ће дићи на мене кДетвена бдења, у црнијем одеждама а свјећама наопако, да се Бог расрчи; а ко чује, да му се ддаке јежо а срце протрне. Но се ја свакакб више пдашим вашега суда, но кадуђерскијех кдетава, јер се ви суђе п »јуначит'е па пријатеља , а од здотвора се препапете.» «Еад је тако, закључи Враћеп, и кад те Биг и наша правица уче, да нас вдастеду од пропасти сачуваш, хајде се исповиједај суду и провидуру: све кажи под кдетвом. Ја тамо данас не могу од живота. Ако прије не умрем, твоја засдуга не ће утонути. Ево ти згоде да од потиштењака постанеш чоеком и когорскијем пдемићем, што ти не би праунуче дочекадо, пак да је као Ераљевић Марко.» «Не шади се, господару, сиромасима придаде Друшко. Што ми хоће гола госпош, тина, кад ракију препродајем на размијерке, да дјецу ирехраним. Знаш ди дуброва-