Topola

268

«Ја водпји погпнутп на праву Бога,» рече Мпјат отресно, «него ди маћп на душу праведне кадуђере.» «Ето видиш,» прпхватп Друшко, «како не ћеш истину но се уздаш у даж». «Ја се не уздам у даж,» поврне Мпјат, «но хоћеш тп да мп је спдпмпце наметнеш.» Тад Друшко јетко: «Ја не бпх на те нп гдаве обратно, да мп се нпје Новак о врат објеспо да ти помогнем. Него бјеж, јер сп погинуо!» «Не ћу прав, бога мп,» закључп Мпјат «но ћу радити да се зампјенпм, да барем имам с чега мрпјетп.» А Друшко: «Паза шта ра/шш, не кај се у невријеме.» А Мпјат: «Хвада да је Богу, нека је више мученпка!» Мпјат изађе, а Новак уљегне у кдпјет код Друшка. «Новаче, веседо!» рече му Друшко, «нађе суд да је кадуђер кнезу ортак, и да су тп оба праспду опадпдп.* «Не ће бптп кадуђер ни дао Бог,» прпмјетп Новак, «редовнпцп нпјесу јошт у таква дједа брождпдп.» А Друшко: «А но су сад почедп; свједок казује као да сп све очпма гледао.» А Новак: «Бог п моја правпца! добро се рекдо: Заклела се земља рају , да се тајне обазнају. » А Друшко: «Сад господар впди да си