Topola

270

кову пред царскијем дверима, пође у суд п у провидника, пак тамо излаже све што је Враћену обећао, п ту се закуне пред распећем, да је казао пстинску пстпну. Сједјело у которскому суду дванаест властела, а на челу им провидникова замјенпца. Сваке је годпне трећпна отпадала на срећу, пак се допуњала опћпјем пзбором властеоскпјем. Судплн бп зборно п у глави п у пмућу, без обране п прпзпва, по грацкоме староставнпку, како су га самп разумпјевалн, п недостатке му самовољно допуњалп. Ппсмо Враћеново узруја суднпке, п онако плашпве п сумњпчаве. Закуну Новака да је незнанп свједок све право пспрпчао. За Новаком дође ред Мпјата. Пскушавају га с далека п мајсторпјом о бабп Цвпјетп п о калуђерпма. Мијат каза право све редпмпце, као што је Новаку путом прпповпједао. Кад суднпцп впде да Мпјат не казује како је њпма мпло п не угађа у Друшкове рпјечп, нареде мучптељпма да га пренесу у једпу мрачпу пзбу; ту му вежу руке п ноге ужем у четворак оплетенпјем, а продједнутпјем кроз двоје гвоздене брњпце што се окрећу на чекрк, пак распну међу двпје засађепе греде, п стану да га протежу, док му се пресумпте ребра, а одвојп жглоб од жглоба. На таквпјем мукама впкне Мпјат стравпчно: «А људи, за велико име божје, што од мене сирака чпнпте, што ме од једном