Topola

271

не смавнете, но ми такве муке задавате, као да нијесам крштена душа!» А крвник му рече: «Ако пстину не кажеш, оваво ћу те мучити, док ти душа кроз ноздра испане!» А Мијат потхвати : «Немам, за Бога, да кажем ништа впше од онога што сте чуди, тако ме Бог избавио из вашпјех рука.» Онда мучитељи окупе ужа п смотају мученика као у кдупко, превину мурукеиноге тако да му пете такну шпју а длатш лопатице. Стане невољнпк да јауче дасесве разлнјега, па кад му болови дотуже, бобоћећи рекне: »Пустите ме да вам ее исповиједам.» Тад га слиме на тле п дадну му да пије ракпје, да се тобож малашно поткријепи. По што одахне и но што му се поврати ишно духа, потхвати и почне да се куне, да ништа незна више од онога што је казао. Кад впђе да ће га опет мучити, рекне: «Све је истина што је та безимени свједок казао, калуђери спалпше бабу а нас кметиће уче да устанемо против господара и да идемо под Иванбега.* Те ријечи Мијатове прими суд под перо, пак му пруже распеће, да се куне како је истину казао. Дохвати Мкјат раснеће, прекрстп се, цели га и рече: «Боже и часни крсте, опрости ми грешноме, што сам под тешкијем мукама лагао и праве л>уде потворио.» Онда судпици пареде да му на поплате прплијепе ужарено гвожђе. И крвнику се