Topola

278

збору, да не давају господарпма нп поелона нп увјета?* А кнез: «Не учп се спуп од скупа, него друг од друга. Кад почне један да не даје а пробпје му, другп тава сутра, а десет пх прекосутра. За даваље треба свупа и збора, а за недавање свак је ма који час готов.» Хћаше кнез да још дробп, но му судпје не дадну него осуде да плати праспцу самоседмом п да већ не кнезује. У самп мрак уљегне Друшко у Враћена. Уппта га бонпк: «што бп?» «Бога мп лпјепо,» каза Друшко, «док добпјем темељ, племство п столпцу у црквп, осудп ме та ваш суд да дам звона, ако ће мп жуч прснутп. Рекох лп тп ја, господару, што ће мп се дпгодптп п какве су те ваше судпје! Новјерују калуђера, а мој разлог под ноге!» Враћен се посмјехне, п дохватп руку Друшкову, па му је стане мазатп својпм дланом: «Тако треба да буде, мој синко (јер бпх те могао родптп); то се зове мудрост. Мп ћемо тп добавптп звона каквпјех у Боки нема, пак пх црквп дај, а калуђерпма на миру, тако ћеш пх боље мустп п надваратп што мпсде п снују. Већ смо звона наручплп, па кад стпгну, понесп пх у манастир, ту се исповпједај п прпчестп по вашу; панп калуђерпма под ноге, љубп пм скуте п рукавце, прпмп покору п опрпјатељп се,