Topola

277

кобаспце врху огња висједе, није се у Поваковој кућп дијегадо прије по ноћи, но до кокоха уз гусде, у игрп, у гонетадицаиа, да се сусјество раздијега а седо прогдуши.» «Нас оба не можемо кнежеватн, јер су јасдп тијесне. Но, господо, бирајте међу мном који сам на девет чуда с пуком да га сведам на дужност; п њим, којп га учи да се одмеће и устаје.» Новак се забунп, пак посдије подужег мучања пропрти: «3нате ли ви, господо, чему кокоту режу хухор кад га шкопе?» А један судија смијући се: «Не ми ваистину ништа, јер нијесмо навикди кокоте шкоппти.* А кнез помукдо; «Не ; бога ми, кокоте, но људи!» Нрвак настави: «Еад не знате, ја ћу ви казати: «Режу му хухор да заборави доњу рану при горњој, па да се забавп при гдавобољи, како не ће прокљувати п позлиједјети доњу рану.» А судпја: «Пак?» Новак закључи: «Тако и мене уби кнез у гдаву да при њој заборавим прасицу, по што се њом гостпо и божић ославио. И виђу дијепо да бих погинуо, но ми је воља божја притекла у помоћ, и пропутида сока да се право суди исповиједа.» «Кажуј, кнеже,» рече судија, «јесу дп се збиља зарекди кмети на каквом скупу иди