Topola

280

лости и доброти даровао ти живота до сутра у подне, да се од грпјеха кајеш.» «Ја се весељах,» одговори Мпј ат, «да ме је Бог довео гдје се право судп, пак се надах п себе варах да ће ме тобож ови старокучпћи ослободпти да дома идем. Кад хћах да запојем: благо менп ево ме; ајазакукај: леле менп ноје ме! Алп свакако да пм је проста крв моја, кад ме не ће мучптп, но од једном смаћи.» Духовнпк објесп пеграхпљ о врат, прочпта Мпјату проштену молптву врх главе, пак му рекне; «Прпступи п псповпједај грехове, које сп учпнпо плп смпслпо, од кад себе знаш до јутрос.» Поврне Мпјат: <Не бпх тп ја, попе, пспрпчао за годпну нп оне крупнпје, које сам упамтпо, то лп сијасет дробнпјех, које сам сам заборавпо. Но да нс тежам нп себп нп теби, прекинимо на то, да гп повиједам, ако ћеш ме чути, с чега су ме тпсли у ову јаму, и рашта ћу сутра срамотно умрпјетп.» Тад Мпјат пспрпча духовнпку редпмпце све опо што већ зна, ако је ко прочптао п упамтпо ову прпповнјест до овдје. «Зло сп урадпо дасеприча,» впкнепоп, «да под крстом п клетвом погварпш те калуђере, ако су збиља правп. Тебе не бп одрпјешпла, да пх на једно саставпш, сва четпрп васеленска патрпјара, то лпја најмлађи међу браћом. Утоппо сп душу а окаљао образ. Не ћеш наћп покоја на томе свп-