Topola

281

јету, нп ће тп се трупље распасти на овоме, но ће се твој гроб просјести девет шежања дубоко, да се тобом мртвијем пук уклпња. А Мпјат разабран: «Не ће бпти све то тако, о попе! Није Бог наше ћуди опаке, но милостпв и праведан. Ја нијеоам крив што сам се рађао, и шго су ми муке довреде, кад су ме на ригањ растезалп, да мп се бубрезп одвају. Да ко тебе и те васеленске патријаре стави за очни трен на ону протезавицу, и вас мало изгруха, одридали бисте се и Бога и закона, а и мајчина млијека. Но немој мудровати, него дријешај и праштај, па како ми тамо буде, тот га мени!» «Ја не знам ни сам,» поврне духовник, «што би ми свештеници радили на таквој муци, и би ли били достојнн да иас Бог охрабри, да заборавимо и прегоримо ово умрло тијело при души, но знам чисто, да ко права чоека потвори, топи душу у бездању, гдје ће се око ве грабити и прегонити рогати бјесови, ко да је прије раскубе и на ражањ натакне. Друге су то муке, мој Мијате, него ли те которске; то ти не дао Бог ни у сну свети.» А Мијат хладнокрвно: «Ја се боаф не бојим, јер сам се овдје у Млецима одрекао у дапашњи дан ла7кне и напасне которске исповијести, пак и ако је било распеће латинско на кому сам присегнуо, даћу сутра