Topola

285

главу на откуп заробљене душе. А тако што си урадпо, јадна тп мајка?! Здо врх зла, грпјех врх гријеха! Па као што бездна бездну прпзпва, тако ти, да оправдаш бпједу и кривоклевгатпну, а да учуваш јошт који дан, зар горијем мукама, то трухло и смрдљиво тијело, постаде разбојником свог исповједника; иајошт крвавпјема рукама приступаш да примпш страх божји у своје ирси, не мислећи да би ти се огњем живјем претворио. Нпјеси ли чуо, несретњпче, да ко ножем спјече, од ножа и гине!» А Мијат као изван себе; «У разлог се попе. тако те под старост моје муке не допале! Ја сам чоек простак и неук, ви ме редовници за млада не учили, а отац мије зле боље од мене знао; пак у својој певољи п туги разабирах се и тјешах, да су тобож Бога ражалиле моје муке и биједе и да ме је за своју вишу славу, и да му се чудеса боље по земљи шире, навео да убијем онога безаконика, који меје наговарао, у његово свето име, да до краја утопим душу и тијело. Он, Савахот, а да ко? учини да распоп замре под првијем ударцем, и да мени пане на ум, у оној забуни п сграхи, да га свдачим и да у његовим хаљинама избјегнем из насијих руку. Оче, или је то божја, или божје нема!« «Или вражја!« додаде калуђер намргођено. «Не будали, Мијате, зла ти срећа као ти јест! Да је Бог хтио да ти живот спа-