Topola

284

јој вољи избавпо пз мдетапкијех руку,» али јој што пута препорупп и у главу запрпјетп, да то не просохп жпву духу. Након некодпко дана дође у Дуппдо, манастпрскпјем послом, старп превлачкп калуђер. Мпјат пође к њему и помоли му се да га прпмп на исповпјест и прпчешће. Ту упознаде ода Максима, онога пстога којп му је преотео бабу Цвијету, да је у јаму не свали, пс којпм је ппо ракију у Друшкову дућану. Кад бплп прп исповијестп, Мпјат пзручп цпјелу врећу п повпједа калуђеру у реду све што му се деспло од њпхова растанка у Котору. На то му калуђер отповпједа: «3а све бпх те лако одрпјешпо и покору дао, адп што убп свог псповједнпка, томе нема проштења на овоме свпјету а тешко п на другоме; тп сп душа пзгубљена п проклета!® «ТТТто кажеш, оче, за велико пме божје! Ја мњах да је то добро дјело н да ћу с њега с опанцпма полетјети у рај. Један безбради расколнпк, којп нпје знао што је Бог нп божја вјера, п којега су Млетке жпрпле да прп псповпјестп вара п на зло наведе иевољне сужње, заслужпо Је да му крв поппјем, а нека што сам тпјем спаспо себе од иеправедне п срамотне смрти.» А калуђер оштро: «Тп се, Мијате, вараш љуто. Нпје могао духовппк тебе сплпмпце натјератп на лаж, но сп тп бпо дужан као хрпшћашш оставптп у Млецпма