Topola

287

У те дневи копади једнога дједа у доњој странп Грбља, па се на покајаље скушш> много свијета. Међу покајницама налазиле се жена п сестра Мпјатова. Мало пред тнјем Друшко проспе глас у пук, да су Мијата у Млецима одрлп жива на мпјех, јер је хтпо лажпма п крпвоклевштином да обиједп превлатке кадуђере; пак веко не вјерује, неко се руга, а неко прича и прпмеће десет пута впше иег је чуо. Невјеста пије нп заовп казала (чуда вапстину!) да је Мпјат жив п здрав у Дрмнпцп. Но кад сестра Мпјатова, чувшп брату пусти глас п да су му на обојке кожу смицалп, стаде да га тужп п да му нарпјеца; како погпбе нп крпв ни дужан, на великој божјој правдп, јер га је кнез су неколико сељана суду облагао и па душу потегнуо, пуче Мијатовици срце видећп гдје се неки смију п ругају; заборави једанак мужевљу запријеку, пак се прпмаче заовп п впкне јој пза свега гласа: «Мучп, умукла као стапац ками, шго кобиш жива брата, и зовеш на род зло без зла? Нпје Мијат погинуо, ни дао Бог, но ето га у Дупилу, бијесна као вук; нашле га Млетке права као дублијер, пак му дале обиљеже да му на прсима сја и намприле све штете, а Иванбег ће му поклонити Црмппцу да је над њом господар. Но сам, кукавица на зелепој гранпци, то крпла, да му господа которска не дођу у траг!»