Topola

288

Свако стаде да се куди п диви вражпјему послу, док глас преко Друшка допаде господу которску, да Мијат збпља чами у Дупплу, а приповпједач прпда, да се посветпо жпв, да су га калуђери ставплп у ковчег, и да пук врвп н рпјева ода свуд, да га целива и преда њ метанише. Господа се узрујају пак наговоре провпдника да пошаље к Иванбегу свог узданог и у таквпјем послима вјештог прпјатеља Бескућу, како бп га на лијепе склонио да преда Мијата у млетачке руке. Дочека Иван Бескућу као да му је Дужде у гостп дошао. Бескућа му изручп поздрав провидников и све господе которске, па поче пз далека да му открпјева с чега је под онпм годпнама предузео тако тешкп пут: «Има неко доба, честптп беже, да се је пук лпстом обезвјерпо. Помињем се у својој младостп кад људп говораху: да нпје богомољства латинскога, п поста хрпшћанскога не бп нп сунца сјало! Недјелом п празнпком бијаху цркве пуне удушеие парода; мушко п женско, старо имладо вршљаше да се Богу молп. Дизаху се од по ноћп, да прпје прпсппју на ускрсну јутрњу. Четверо поста, српједуп петак, не премрсаше нп ббнпк. Два пут на годпну прпступаше свако псповпјестп и прпчешћу. А јутрос?! Цркве пусте, вечерње нпје, а јутрње по једном на годпну; кумство п братимство шала п спрдња; милостиња размет; праштање слабост. Томе је крпва новашко-