Topola

16

како се нека чоеаетина Фурдандска одметнула дужду п поапнила. Шатор је, рече, разапео на једној острвпцп у сред града, бранп га вода одасвуд, п зове дужда на мегдан, ако му не пзађе плп заточнпка не пошаље, а но да му преда круну п кључеве блага светога Марка, п једпнпцу кћер у жепу, Остадоше Мдецп под харач —■ рече смпјући се Брачанпн; заточнпка нпје, а дужде клонуо годпнам п срцем, готов је да се осватп Фурланом п да му преда госпоство. Пак се у оволпко града не мога наћп дужду заточнпка? рецп ја. Не, бога мп, нпједнога одговорп Брачанпн свакому је меко пред собом. - А да ја впдпш колпшпп сам, а рад бп се с њпм обпсти. Стану онп људп да се брукају, впдећп ме шаку јада, ноједанкојпме свегледашерече: не мјере се људп пеђу но срцем п памећу. II овај ме пратпо све до конака, п свпјем путом пспптпвао п пскушавао ко сам п од куда. У јутро таман се обуо, ево човјек по мепе: «Хајде впкну, зове те суд.» Помпслпм зове ме они што ме јуче преварп Кад мп у суд, кад лп је то труга п пространпја кућа; стубе од мрамора, а стубовп впсокн као топола. Уљезем у дворану, кад лп је сједе трп старца пза једне црне завјесе; гдје да свпјеће не горп не би се впђело нпшта; а пред њпма златнп крст. Пптају ме од куд сам п што млптам по Млецима. Ја пм кажем све редом као сад вама, док ме један