Topola

26

сппју на обалу. Тамо тп је, рече вођа, на тој острвпцп мегданџија, а ево тп чуњ па се нревезп сам. А Еањош њему : Хајде болан са мном завезп п превези ме да ћу тп плату, пак ми будп п ђевер. Нпјесам се ја помамио, нптп мп је, Богу да је за славу , жпвот омрзнуо! одговори вођа, пак побјегне у бестрв. Остаде Кањош сам. Сад што ћу да радпм ! Могло мп је бптп да седпм дома као господпн. Нанесе ме некп грпјех да овђе лудо погпнем; пак да је за кога, нп по јада, но за ове страшпве п надуте ниткове. Пдем баш на конак, пак ћу сутра опет пред судпје нека мп даду пратпоца да ме ђеверује, ако погпнем да мп себарем зна гроба, овако могу лудо пропастп прпје мегдана... У тому се одвезе од острвпце чуњ п допре к обалп. Еад ли збпља Фурлан налошпном о насу, а одпо вучетпну. Впка Кањошу: Што си ту, зла ти срећа! којп сп? Ја сам, рече Кањош, заточнпк дуждев; пего кажи гдје ћемо се сјећп! Не пхалп се, него кажи ко сп ? впкпу Фурлан. Знаћеш брзо којп сам, одговорп Кањош; него хајде да се сјечемо, није менп дангубптп. Пак се довати за мач, а зашкршти зубима.