Topola

96

чана буктиња стане баш врелим зраком својаи привлачити паре из земље те су паре бавале све гушће и мутнпје па се напослетку згуснуле у облаке; за њииа озда наједаред нестаде буктиње па овлада опет она помрчина. Чудно се заиста вијала светлост и поирчиаа. Да ли сан тај предсказује несрећу какву?" ж Не шиљу све снове богови!“ на то ће један од слушалаца. „Вараш се!“ прихзати олигарх. „Снови увек нешто зваче. Ето мене на пример баш је спасао сан, кад сам рад био, да се навезем на лађу, која је после утонула н са собом у вале повукла све, што је било на н>ој. Сан је иени рекао, да се на ту лађу не навезем. Богови нису хтели, да тако скончам. . . .* „Ваљда су хтели, да скапаш на вешалах!“ вачује се грошићзр из Аламунта. Тај наје кадар био више да савлада гње?, што га је толико у себи угушивао. Мрко погледа олигарх на човека, који је то смео рећи. Изгледало је, као да хоће да позове еа одговор смелога поцсмевала. Али кад је погледао nu spyry, срео је само таква дица, која су подсмевалу давала за право и смејала ce, а како је осим тоза а грошићар наш тако убојичкп дошао до њега, као да је рад петом да му скочи на бедра, то је олигарх видио, да је паметније, ишчезеутп у метежу и помешати се иеђу народ, која се већ кревуо