Topola

97

горе на Пивну, јер је куцеуо био час, да се отпочне скупштина. И грошићар из Алимуета придружа се осталима а још је једнако био узбуђен и љутит на олигарха, Оикајоњанин је шпао уз н>ега. „Јеси ли чуо“, рече грошићар, обраувши се њему, „шта још сме такав лупеж олигарх у Атини? Да презире прост народ! Да нас презире што смо сиромаси као да је човек зато мање атинсви грађанин! Јесте истина, ја сам грошаћар и жена је моја већ неколико пута у нужда морала стати у службу као дојкања. Али закон забрањује изрично, да се икоме атинском ђанину пребаци. ако у сиротињи поштен занат тера и себи тиме насушни леб заслужује. Па тако ми Паладе, ја сам Атинсаи грађанин као и сваки други, ма да не живим у улвци трипода, него у малом једном предграђу доле у заливу Фалеронском. Но, ја мислам, боље је узети бисаге на леђа па тражити себи зараде, него живита као она, што би пре од глади умрли, но што би радили, а овамо ах није сраи ни стид, бити туђи чанколизи, »ли тумарата а вребати, где ли ће се когод хотимвце или нехотице огрешити о који закон Атинска. којих има тма божја, па да га онда могу тужити и у џеп метнути одређен део глобе, на коју онај буде осуђен. Кад им је то дика, живита као готовани или сикофанте, на част ам! А ја мислим, да сам бољи од њих, па во хоће мена да се руга, нек

Acnacaja.