Topola

132

Ти се смешиш, је ли ? Дабогме, озбиљни, строги Фидија рад је само да је сам са собом задовољан® „Па то је баш најтеже!“ одговори Фидија. „Зар се не бојиш противника?“ настави Hepate. „Чувај се, имамо их доста! И тебизавиде, па што ствараш, није свакоме по вољи!* „Падада ми Атина не даје, даикад задрхћем!“ одговори Фидија речима Омиревим па руком понаже на горостасни кип своје прве на бојишту, што се посред тог кртога старежи и новине ва Акропољу поносито дизао у чисти мирни етир. Затим оде Фидија, да потражи опет Пвтина. Перикле, трагичар и млади Милићанин, пођу даље по вису Анропоља. Трагичар се задубио у пријатан разговор с младим цнтрашем. Та и сам је био честит свирач. Тако се фино и опггроумно у разговору са пеоником умео да изрази младић, да је онај најпосле задивио се и ревао: „Знао сам, да су Милићанп здраво милокрвни алн још нисам знао, да су тако мудри*. „А ја сам“, одврати младић, „за трагичаре Атинске увек мислио, да су здраво мудри али нисам мислио, да умеју бнти и тако нилокрваи. Брзоплетно сам наиие судио по делима песника о песницима самим. Како је то, да је ваше трагично песништво досад тако слабо во-