Topola

9

ски, а говор, крет и миг, све je то енергично и у исти мах и достојанствево као у хистријона. Откако је Атињанин сретно довршио ратове и морем обладао, свикао је излазити у пристаниште Пиреј, да себи ту што заради, да се обогати. У Пиреју тражи подузетнике, да му еспап однесу преко мора. Обиђе ту и сарафе, мењаче, уложи код њвх новада или извади, а ако нема ни да уложи ни да извади а он узме у зајам. Е па трговина цвета а Атињанин је умешан, зна се наћи. Знаде, вад је време, да се довезе рана са Понта, кад ли дрва из Тракије, кад папирос из Мисира, кад ћилимови из Мидита, кад лепе обуће из Сикијона, вад грожђе са Рода. Знаде и то, где се највећма тражи, најбоље плаћа његово уље, мед, његове смокве, ковниБе вегове и земљано посуђе. А мењач даје новце на прву реч. Камате се рачунају велике, e а на добру заслугу хоће човек што и да метне на коцау. Многи ослобођеник, многи Пасијон, многи Симон, многи Формијон седи сад без бриге крај мењачнице своје у Пиреју па се прави као да је нева власт; та уговори се остављају код њега. Ни оком не трене, кад даде коме два талента а тако исто равнодушно узме два талента, кад ко код вега остави. Упшпе само у своју књигу своту и име онога, који му је донео новаца, па чист рачун. Свет верује у поштење Пасијоново а Пасијон је поштен, бар дотле, дое корист, што