Topola

153

Сутра дан после ie посете Перивла и прерупгене Милићавке уђе изненада Иаоник у избу лепотвце, воја је била гошћа на његовом дому. Ипоник је био прилично ias и дебео човек. Лици. му је било црвено и вешто надувено. Очи му се светлвле доброћудно а на подебелим му усвама вазда је лебдио осмејак. Тај му је осмејак и сад бшо на уенах ала Је у овај мах изгледао неввЕо поругљив, у колиео је то могло бзти у Иповика, Кад је угаао, рећи ће Аспасвји; „Лепа друго, чујеи да ти се здраво допада град Атињава“ *То је твоја засдуга!" одговори АспасиЈа. „Ее сасвнм!* на ч то ће њој Ипонек; „од почетка си ти одмах оаштила и дружила се са сауметницима Фадајинзм, а у новије се доба дружиш и са мојим пријатељем, са велиликам Периклом. Чујем, да покаткад ходаш с њиие по улицах и то прерушена у цитраша, да не би пало у очи. Па ако сам добро разумео, не допадају ти се више сацалијансви годубови Ипоникови, него сад волајеш ићи с Периклом ва Пиреј, да се дивиш паунима Пириламповим* „Пауни су т лепи“, рече Аспасија простодушао, „па и ти би хребало да одеш, да ех видиш", »Оаомадне сам прошао крај Пирзлампове куће“, одврата Ипоние, „тха сам чуо, како се