Topola

160

Елпиника је узме за руку, насмеши се још једаред мидостиво па прозбори: „Телесипа, не знаш ли ти зарнарав свога мужа ? Промисли де мало! Сети се лепе Хрисиле мплосниде трагичара Ијона, с којом је твој муж вао што сав свет знв, дуго време ашиковао“ „Но, али то је било па прошло 1“ одврати Телесипа. „Може бити!“ прихвати сестра Кимонова. в Али зар се у последње време није ниједаред у тебе породила сумва? Није ди ти зар ништа у понашању твога мужа дошло чудније него иначе? Није ли ти зар ништа иепунило душу злим слутвама?* Телесипа се промнсли па задрма главом. „Сирота друго!“ ввкне Елпвника. „Е дакле ниси приправна па ћеш чути све наједаред!“ „Говори!“ рече жена Периклова, „Није ли ти још дошло до ушију вме Аспасија?“ запнта Елпиника. „Име то још нисам чула!“ одговори Телесипа. ,А ти слушај!* прихвати Кимонова сестра, „Аспаспја је вме младој некој Милвћанци, што је, богови ће је знати кано : долутала у Мегару а оданде ју твој пређашви муж Ипоник довео амо у Атину. Мислим, да ти није непознато, какве су и шта вреде те Милићанке, уопште те Ијонкиње, те жене са оно-