Topola

159

„Телесипа*, рече, „удаљи све сведоке или хајде самном у најкрајњу твоју одају!“ Перивловој жена\вије било првина, да пријт своју види тако узбуђену. Та много је Елпиника са светом опшдаа и била као неко средиште, са кога се на све стране разилазило женско ћаскаае и оговарање у Атини. Много је знала па је паљак занимљивих новости бацала у тишину многех те многих кенсквх одаја. Кад се вих две сЕлониле сасвим у вућу те биле саме, да их ниео више неће бунлти, почеће сестра Кимонова неЕако свечано: „Телесипа, шта ти мислиш о верности свог мужа?“ Телесипа наје у први мах знада, шта да каже. „Шта мислиш ти у опште о наЕдоности твога мужа према нашем полу?* настави Елпиника „Ах“, одговори Телесипа, „томе је човеву глава тако пуна државних послова* .... „Да нема каде мислати на женсЕе, јели?“ уђе јој у реч Кимонова сестра па развуче уста, насмешивши се милостиво-поругљиво. „Наравно!“ настави, чисто вребајући, ,ти прва мораш то знати, као његова венчана жена, вао заЕонита му љуба!“ „Па дабогме!“ одврати безазлено Периклова жена.