Topola

162

Милићанка, рекоше, не седи више код Ипоника! Примећујеш ли, вако се то све сдаже? Милићанка се одселила од Ипоника у другу кућу. А ко јој је ту другу кућу вупио ели најиио? Твој муж Перикле! Што ме гледаш тако заиишљево?“ „Мислвм*, рече Телесипо, „ва тицу ту из друге земље, о војој ми причаш. Мало пре но што си ти дошла, донео је роб један амо и нама страну веку твцу, Пернкле ју, вели. ЕуПИО. и „Где је та тица?* викне Едпиннка. Телесипа одведе прију своју у мало двориште, где се паунче копрцало по земљи, јер му још вису ни ногу одрешили. „То је тај паун!“ рече Елпиннка, „управо сам тако чула да описују Пирилампове пауне. Ствар је јасна. Пауна нису прсмили на дому Ипоникову; роб није хтео иди није могао тражити даље Мидићанку, па је лепо амо донео тицу до купца. То су тако богови уредили, Телесипа! Де принесп жртву Ири, заштигаиди и осветници свете везеl“ „Проклета тндо !“ вивне Телесипа па љутито погледа у паувче, „ниси ми бадава пала шака !* „Закољи је!* повиче сестра Кимонова, „закољи је ва је испеци ва ватрп те невервом мужу своме зготови Тијестовску част. „То и хоћу“! одвратп Телесипа, „а Пе-