Topola

163

рикле ми неће смехи ни пребацата. Сувише нам је мало двориште живану, а да ба се таква тица могла по њему шепурита. Е.ад ју је дакле вупио, могла сам само то мислити, да је уреба очупати, испећа и појести. Перикле мора ћутати. На ту извину неће моћа ништа рећи. Баш нека ћути па у џотаја неа пукне од једа, кад изнесем пред-а-њ печење. Теа кад проклето то јело срдито прогута, тев ћу му онда без околашења пред очи изнети сдику љеговог, за које већ сва знају!“ „Право имаш!“ рече Елпиника па смешећи се протре руве. „Сад видвм“, наставв, „какви су то државна послови, што мужа твога отуђују од веечане му законите жене.“ „Пријатеља су га покваралв," рече Тедесива. „Њзгово се срце врло лако даје распалити, свагда је готово, примити сзавојаке утиске. Дружио се са безбожницима па то га је поЕварило. Да, иокварио се Перинле, сасвам млако обавља домаћу службу боговима па само мене ради чини или трпи такво штошта у кући. Сећаш се ваљда, како је ономадне лежао неколико дана од грознице. Ти си ми рекла, да му о врат обесим амајлију, прстен са урезаним магијским знацвма, или комадић пергамента, исписан снажним пословицама а ушивен у кожу. Набавила саи такву амајлију па болеснику обесила о врат. Перикле је тада дремао