Topola

169

њему. Здраве и снажне Лаконвдње свуда се траже за дојкЕње. Амиклу смо заволели, па сад редује у нашој кући. Неотесана, црвена, грудата Лаконкиња јави се с две три речз младвћу широким наречијем свога завичаја. Младзћ се у име отпоздрава поругживо насмеши а дојкиња га са своје стране стане мерити погледом, у којем се огледало и нешто сумње; упали су јој у очи фини и меки, скоро бујеи удови тобожњег земљака. „Е тако су неотесане и незграпне те Лаконкиње,* рече Телесипа, гледећи за редушом, воја је отишла за послом. „Да немају велаке те груди дојиљске,“ рече младић, „мислио би човеа да су бременари. Па у колико је слободно по дојкивама пресуђивати девојке, можете онда замислити, кавве су спартанске девојке, што трче, што се хрвају, што скачу, што се бацају дискоса и копља и што се са младићима упуштају у вадбијање. Неотесаее су и безобразне па носе кратву сукњу, једва до кодеза, а са стране је још и распараеа“ Дотле се деран Алкивијад дошуњао у перистил жеве га нису приметиде па је гледао лепог странца и последње му речи чуо. „А како се одрањују и васпзтају спартански дечаци?“ запита, взашавши наједаред иза Једног стуба и погледавши са своја два тавноплава дивна ока странду у очи.