Topola

„Ти зар Елеиника, сестра Камонова?* поввче младић а бајаги се жаво зачуди. „Здраво да си! 0 теби и твоме брату Кимону, присталвци Лакоњана, говорио ми је деда мој Асгрампсих у Спарти, кад ме је вао младог дерана љуљао на колених. Па управо како ми те описао, тако ето стојиш пред-а-меом:. Па сећам се сад н најлепше ћерке Пријамове на слвци Полигнотовој. Јуче сам је видио, кад сам прошао кроз шарену дворану, па не знам, да ли да више честитам слици Полигнотовој, што је испала тако налик теби, или теби, што сн тако налвк оној слици!“ Сестра се Квмонова сва усправила, изгледала је некако величанствеео. Али јој је суза наишла на око па ју је морала обрисати. Срде јој је бало . опвјено. Како јој је тај млади Спарћанин говорио, тако јој од трпдесет година амо ннје више говорио ни један младић у Атини. Дошло јој је, да загрли сву Спарту, све Спартавце, а није смела загрлити ни овог једаог, што је бво пред њом, ма да ју је срце вукло, „Амикла," рече сад Перикдова жена обрнувши се женп једној, што се указала у перистилу, вршећи кућевнн неки посао, „ево ти земљака једног: младнћ је овај дошао из Спарте!“ Обрне се затнм младвћу па настави: ,Ова је жена дојквња малог Алкивијада, кога је мој муж узео у кућу, јер је свроче а род