Topola

12

зазвекеташе; ужурбало се то свз на лађи; спушта се котва, увлаче једра а са обаде се прислониде степенице на лађу. Два три атинска достојанственика стали сасвим напред еакрај обале. Ево ти до њих Олимпљанина Перикла, нешто им рече. У његовои гласу има нешто особено, чудновато. Који га још нису познали, сад виде, да је он. Нису сви Атињани потанко му видили црта на лвцу на народним скупштинама на Пикни. Али су му сви чули, сви знали глас. По степениди се попеше њих неколико званичнвка на лађу. Не прође дуго а са дна лађи дигоше две бачве тучем оковане па их изнесоше на обалу. Ту чекају упрегнуте мазге грдни товар тај. Тријерарх изашао из лађе па се пустио у разговор с Периклем. Злато је то благо, што „Амфнтрита“ на плаветних морских валвх донесе а вас народ Атинсеи жељно дочека. То јеблаго атинејског савеза. Донесе га „Амфитрита" с Дила, „звезде на мору“, донесе га у моћну Атиеу. Перикле се за то био заузео. Неће се од сад благом тим управљати као да је савезничко; узели су то благо Атињани сад аао данак градова и острва. Чудно је човеку свагда око срца над ку до руку дође злато. благо, У први мах не зна шта ће с н>им. Оно му распаљује знане наде,