Topola

178

„Шта је то ?“ запнта. „То је паун“, одговора Телесипа, „што си га тн ојутрос послао*. Пери Еле умукне. За један час је гледао да разбистри свезу свега, што се вбило, па онда запита гласом, којз је из груди јуначеог човека звонио некако стиснуто : „А ко ти је рекао, да саа хтео, да се тица испече ?“ ,А да шта?“ одврати Телесипа. „Двориште нам впје доста велико, да бн се иогла у њему држати и ранатз толика тичурина. Могла саи дакле саио мислити, да си је на пнјацн купио, да се зготови данас за ручак. А и зашто не? Кусна је а и леао нспеченз. 0куси де самоl“ То рекавшн извади леп комад мужу на тањир. Перикле, што су га звали Олимпљанином, Перикле, победоноснп војвода, снлни говореив, што је управљао судбом Атине, што је достојанствено-равеодушно умео да гледа на узрујаеу светину и на душманске чете на бојишту тај је Перпвле спустио сад очи пред коиадом пауна, што му је вевчана жена Телесипа метла на тањнр. Али се брзо првбрао. Дигао се, извоњујући се, да је већ сит и да има посла. У тај га иар запита мали Алкивијад: „Имају ли лабудови на Евроти исто тако дивно перје као овај паун?“