Topola

179

Па п не чеаајући одговора настави ; „ Амакла је матора будала, каже, да мој пријатељ Саарћании никад није запливао у Евроту !■“ Кад је Алкивајад споменуо пријатеља Опарћаниеа, погледао је Перикле најпре дечака па ондз Телесипу, „0 каквом то пријатељу Саарћанину говорвш тн?“ зааита најпосие. Не одговорп му ни деран ва Телесипа. Перпнле изађе из трапезарпје. Тедесипа оде 8S ЊИИ. На прагу унутрашњах одаја рећн ће тихо али оштро мужу свои: „Забрани милвтским милосеидама, да те не траже овде еа дому, каао ми не би и деране завеле. Подај, Иерикле, своје срце тим малосницама, ако ти је воља; али дом твој, твоје огњиште не треба да ти обесвећују, Иди ти за њзма, каио год хоћеш, али овде, на овои дому, на овом огњишту, овде ја не дам свога права. Ту сам ја господар, ја сама!“ Чудно су Перикла дирнуле те речи, Нису то били гласи увређеног женског срца, то је био позлеђени ладни понос домаћичин. Ладно се одзове ладеом погледу жееином, па мирно рекне: „Нектибуде по речи, Телесипа!*Још исти дан дошао је страи један роб до Перикла и донео му писмену вест.