Topola

180

Перикле отвори писмо па прочита ове ретве од Аспасијине руке: „Отишла сам из Иаоенкове куће. Имаи ти мвого што да кажем. Дођи ми, ако можеш. Ја сам у кући Малићанке Агарвсте. “ Перикле одговорз овако: „Дођи сутра у сеоскн двор песника Софокла ва Кифисовој обали. Тамо ћеш ме затећи. Дођи прерушенз или нека те ва воспл>в,и донесу и непрерушеиу. “

VI. На Кифисовој обали.

Кад човек према северу изађе вз старога града Атине, нешто на лево сврене па пређз npeso спољашњег Керамика, после вастави пут кроз вртове и редове макљенова у „авадимији* па онда још мало према северу у пољу прохода по обдсјаном друму, доћиће онда до љупке, дивно осењене Ксфисове долине. Чам се уђе у ту долиау, одмах је с дева бујна зелева масливова шума. Као зелен опкод прохеже се та шума вадалеко а све украј пута. Васоко је ту посред шуме клијало грмље вонопљвке а плави му цветови пријатно су одударалп од благог зеленпла узааих диствћа. Са грања је свуда висвла врежа јаворова; и ти<;» во се дрвеће двзало ту по ономку па га