Topola

182

лом Кифисовом, што се спуштала, и дворцеа, био је мален вртепк, сав обрасхао ружама. По ћошковима баште скупндо се ловорово, миртово и ружино жбуње у гусхе, убаве сенице. Било је ту и скрлехввх шипкових цеехва. Бзшту су рубили двоструни редори маслина, < мокава и других воћака, водећа од једне севице до друге, Где се земљишхе дазаш према брежуљку Колону, ту се по обасјавим врпстранцпма плавило грожђе. Око дворца се такођер обавало ваново лозје, чак. се н по дрвећу поиздизало аа клија н буја. С лозјем се хам отииа бршљав, разврежно ce а велаки му црни штитци, сасвим налик ва грожђе, висе са зидова и стабла; бујно му се лишће и даље вајуга по земљи па руби чак и пољану росне ливаде. Међу цветеии шушњарима и отворенвм ледннама биле су мале леје цвећа. Мало је још остало лепогрозда суноврата, златва савата крокосова, кривова, веруааке н љубнчице, једно шхо је већ приличао одманло лехо, а друго што су Ахињаан поплели сво цвеће у венв;е. Али је зато било свуда неброј ружа, око н>пх вијоле; подегле руже по земљн или се попеле по високом грмљу; никад их се ве дохакву сурови вехри а свако вх јутро освежи најчистнја роса с ееба. Лако је, речма тако вазвахи имена и описати саољашан облик хии схварима, што вх је ху било; алп је неногуће, псвасаха весели